Liotar, Žan-Fransoa: Fenomenologija
Autor:
Liotar, Žan-Fransoa
Šifra: 154-21-5
Izdavač: BIGZ, Beograd
Godina izdanja: 1980
Dimenzije: 14,00 x 20,00 cm.
Opseg: 140 stranica.
Uvez: meki, plastificirani s preklopom.
Stanje knjige: odlično.
Mala filozofska biblioteka.
Preuzeto s korica:
- Zašto »fenomenologija«? - Izraz označava izučavanje »fenomena«, to jest onoga što se pojavljuje u svesti, onoga što je »dato«. Treba proučiti tu datost, proučiti »samu stvar« koja se opaža, na koju se misli, o kojoj se govori, a da se pri tom izbegne stvaranje hipoteze kako o odnosu koji povezuje fenomen sa bićem čiji to fenomen i jeste, tako i o odnosu koji fenomen sjedinjuje sa Ja za koje on predstavlja fenomen. Nije potrebno pokazati parče voska da bi se izgradila filozofija o rasprostrtoj supstanciji, kao što za filozofiju nije potrebna a priorna forma čulnosti, treba se zadržati na samom parčetu voska, bez ikakvih pretpostavki, opisati ga samo onakvog kakvim nam se pokazuje. Tako se u okviru fenomenološke meditacije ocrtava jedan kritični trenutak, izvesno »poricanje nauke« (Merlo-Ponti), koje se sastoji iz odbijanja da se pređe na objašnjenje: jer objasniti crvenu boju ovog abažura znači prenebreći je upravo kao ovu crvenu boju koja se pokazuje na ovom abažuru, povodom koje ja razmišljam o crvenoj boji; znači postaviti je kao elektromagnetno vibriranje datog intenziteta, znači postaviti na njeno mestb »nešto«, što je za fizičara predmet, a što za mene uopšte ne predstavlja »samu stvar«. Uvek postoji nešto prereflek-sivno, nereflektovano, prepredikativno, na koje se oslanja refleksija, kao i nauka, što ona vesto prikriva svaki put kada želi da opravda samu sebe.
(Liotar: Iz Fenomenologije)
Opseg: 140 stranica.
Uvez: meki, plastificirani s preklopom.
Stanje knjige: odlično.
Mala filozofska biblioteka.
Preuzeto s korica:
- Zašto »fenomenologija«? - Izraz označava izučavanje »fenomena«, to jest onoga što se pojavljuje u svesti, onoga što je »dato«. Treba proučiti tu datost, proučiti »samu stvar« koja se opaža, na koju se misli, o kojoj se govori, a da se pri tom izbegne stvaranje hipoteze kako o odnosu koji povezuje fenomen sa bićem čiji to fenomen i jeste, tako i o odnosu koji fenomen sjedinjuje sa Ja za koje on predstavlja fenomen. Nije potrebno pokazati parče voska da bi se izgradila filozofija o rasprostrtoj supstanciji, kao što za filozofiju nije potrebna a priorna forma čulnosti, treba se zadržati na samom parčetu voska, bez ikakvih pretpostavki, opisati ga samo onakvog kakvim nam se pokazuje. Tako se u okviru fenomenološke meditacije ocrtava jedan kritični trenutak, izvesno »poricanje nauke« (Merlo-Ponti), koje se sastoji iz odbijanja da se pređe na objašnjenje: jer objasniti crvenu boju ovog abažura znači prenebreći je upravo kao ovu crvenu boju koja se pokazuje na ovom abažuru, povodom koje ja razmišljam o crvenoj boji; znači postaviti je kao elektromagnetno vibriranje datog intenziteta, znači postaviti na njeno mestb »nešto«, što je za fizičara predmet, a što za mene uopšte ne predstavlja »samu stvar«. Uvek postoji nešto prereflek-sivno, nereflektovano, prepredikativno, na koje se oslanja refleksija, kao i nauka, što ona vesto prikriva svaki put kada želi da opravda samu sebe.
(Liotar: Iz Fenomenologije)
Pogledajte sve od autora:
Liotar, Žan-Fransoa
Pogledajte sve od nakladnika: BIGZ, Beograd
Pogledajte sve iz područja:
Humanističke znanosti / filozofija
