€ 3,98 € 2,67 | 29,99 kn | 20,12 kn
Tanahil, Rej: Čovek i seks
Autor:
Tanahil, Rej
Šifra: 211-21-4
Izdavač: Jugoslavija, Beograd
Godina izdanja: 1981
Naša cijena
€ 8,00
€ 11,94
| 60,28 kn
89,96 kn
Dimenzije: 16,00 x 24,00 cm.
Opseg: 455 stranica.
Uvez: tvrdi, umjetna koža; zlatotisak; s plastificiranim zaštitnim ovitkom.
Stanje knjige: vrlo dobro.
Sadrži crno-bijele ilustracije.
Biblioteka Zenit. Velike avanture čoveka.
Ima vrlo malo nesumnjivih svedočanstava o odnosima među polovima do 3000. godine pre naše ere, koja označava početak zabeležene istorije. Izgleda verovatno da se ljudski rod isprva sparivao bez reda, ali su, kad se život u pećinama rasprostranio, otprilike pre četvrt miliona godina, počele da se razvijaju tešnje „porodične“ veze. Ipak, ništa ne nagoveštava da je muškarac makar izdaleka bio svestan svoje telesne uloge u proizvodnji dece. To saznanje je, izgleda, nastalo tek s prvim danima zemljoradnje, negde nakon 10000. godine pre naše ere i lekovito je delovalo na njegov ego. Takođe je kristalisalo njegovo osećanje posesivnosti, jer je pojan »moj sin« iziskivao da majka deteta bude vezana samo za jednog muškarca. Takođe tokom neolitske revolucije, uglavnom zahvaljujući nizu slučajnih podudarnosti, um muškarca usmeren je puten tehnološkog usavršavanja i otkrića, dok je um žene ostao povezan neposrednim realnostima. Zbog ovoga je došlo do genetskog prilagođavanja koje je naglašavalo njihovo intelektualno razilaženje. Do neolitske revolucije muškarac i žena su, izgleda, imali više-manji podjednak status. Tokom revolucije, muškarac je iskusio ogroman priliv samopouzdanja, postao je siguran u vlastitu nadmoćnost. Nakon ove revolucije, u vreme kad je čovečanstvo izašlo na svetlost zabeležene istorije, muškarac je neosporno bio gospodar.
Opseg: 455 stranica.
Uvez: tvrdi, umjetna koža; zlatotisak; s plastificiranim zaštitnim ovitkom.
Stanje knjige: vrlo dobro.
Sadrži crno-bijele ilustracije.
Biblioteka Zenit. Velike avanture čoveka.
Ima vrlo malo nesumnjivih svedočanstava o odnosima među polovima do 3000. godine pre naše ere, koja označava početak zabeležene istorije. Izgleda verovatno da se ljudski rod isprva sparivao bez reda, ali su, kad se život u pećinama rasprostranio, otprilike pre četvrt miliona godina, počele da se razvijaju tešnje „porodične“ veze. Ipak, ništa ne nagoveštava da je muškarac makar izdaleka bio svestan svoje telesne uloge u proizvodnji dece. To saznanje je, izgleda, nastalo tek s prvim danima zemljoradnje, negde nakon 10000. godine pre naše ere i lekovito je delovalo na njegov ego. Takođe je kristalisalo njegovo osećanje posesivnosti, jer je pojan »moj sin« iziskivao da majka deteta bude vezana samo za jednog muškarca. Takođe tokom neolitske revolucije, uglavnom zahvaljujući nizu slučajnih podudarnosti, um muškarca usmeren je puten tehnološkog usavršavanja i otkrića, dok je um žene ostao povezan neposrednim realnostima. Zbog ovoga je došlo do genetskog prilagođavanja koje je naglašavalo njihovo intelektualno razilaženje. Do neolitske revolucije muškarac i žena su, izgleda, imali više-manji podjednak status. Tokom revolucije, muškarac je iskusio ogroman priliv samopouzdanja, postao je siguran u vlastitu nadmoćnost. Nakon ove revolucije, u vreme kad je čovečanstvo izašlo na svetlost zabeležene istorije, muškarac je neosporno bio gospodar.
Pogledajte sve od autora:
Tanahil, Rej
Pogledajte sve od nakladnika: Jugoslavija, Beograd
Pogledajte sve iz područja:
Medicinske znanosti / seksualnost
